Anksioznost

Anksioznost u MS-u: Često previđena i neprimećena

Anksioznost je verovatno najteži i često netretiran simptom koji prati  život sa MS-om. Izgleda da anksioznost nije rezultat fizičkih procesa MS-a, već pre proizilazi iz realnosti života sa MS-om. Osobe koje žive sa MS-om znaju da je je multipla skleroza nepredvidljiva i stoga je teško biti pripremljen za posledice koje MS može da izazove što dovodi do anksioznosti. Anksiozni poremećaj pogađa oko 43% MS pacijenata i češći je kod žena.
Naučna literatura sugeriše da je nivo anksioznosti viši na početku bolesti kada se javlja udruženo sa srednje teškom ili teškom depresijom. Kombinacija ova dva simptoma, ukoliko se ne leče i ne tretiraju adekvatno mogu povećati stopu suicida. Ograničena podrška društva i visoka stopa konzumacije alkohola takođe povećava rizik od razvoja anksioznosti kod MS-a. Anksiozni poremećaji su često previđeni i neprimećeni. Kao rezultat toga, oni mogu da znatno pogoršaju kvalitet zivota i utiču na rezultate lečenja. Jedna studija je pokazala da je samo jedna trećina ljudi sa MS-om koji imaju anksiozni poremećaj dobila dokumentovanu psihijatrijsku dijagnozu (Korostil & Feinstein, 2007).  Često je u slučaju postojanja udruženog poremećaja depresije i anksioznosti data samo dijagnoza depresije. Istraživanja pokazuju da približno polovina pacijenata sa MS-om koji imaju dijagnostikovan anksiozni poremećaj ne uzima potrebnu terapiju(anksiolitike) niti idu na psihoterapiju. Ovo je važno uzeti u obzir, zato što  ako je anksioznost udružena sa depresijom, potrebno je koristiti visoke doze antidepresiva duži vremenski period. Ovo je nešto što mnogo medicinskog osoblja ne može da primeni ukoliko nisu dovoljno upućeni u ovu oblast lečenja.

Neki od izazova vezani za anksioznost su: kako je detektovati, kako je umanjiti i kako živeti sa njom. Strah je povezan sa realnom spoljnom pretnjom. Stresne situacije tipično izazivaju početak anksioznosti, kao što su prvi dan škole, ali za većinu ljudi, ova početna anksioznost obično nestane  vremenom i uključivanjem u neku novu situaciju.
Anksioznost se ispoljava kao simbolični, stalni osećaj ugroženosti, teskobe i straha. Kako napreduje bolest, osoba se mora suočavati sa različitim izazovima i novim neizvesnostima. Ovo može da zahteva veće prilagodjavanje, može dovesti do više gubitaka kao i povećanja anksioznosti.

Simptomi anksioznosti

Spektar anksioznih poremećaja uključuje panične napade, fobije, opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP) i generalizovani anksiozni poremećaj (GAP).  GAP je češći kod multiple skleroze nego u opštoj populaciji i praćenje paničnim napadima ili OKP-om. Žene su pod većim rizikom, naročito one sa istorijom depresije, alkoholizma, kao i one koje su izložene velikim socijalnim stresovima.

Da bi se smatralo da neko ima anksiozni poremećaj, potrebno je da ispoljava određene fiziološke i/ili psihološke simptome.

Primeri fizioloških simptoma su:

  • Drhtanje
  • Povećan broj srčanih otkucaja ili lupanje srca
  • Suvoća usta
  • Kratak dah
  • Mučnina
  • Senzacije toplote ili hladnoće
  • Trnjenje u prstima ruku ili nogu
  • Vrtoglavica
  • Slabost/zamor
  • Napetost u mišićima
  • Nemir
  • Nesanica, posebno otežano uspavljivanje
  • Često mokrenje.

Primeri psiholoških simptoma :

  • Osećaj hronične nesreće
  • Česta  zabrinutost, krivica ili osećaj gubitka kontrole
  • Neodlučnosti
  • Osećaj promašenosti,samokritičnost ili osećaj posramljenosti
  • Rigidnost, koja se ogleda u nefleksibilnosti i manjku volje pri donošenju odluka
  • Neprijateljski stav,osećaj besa upućenog prema drugim osobama
  • Ponavljanje određenih ponašanja ili ruminativne misli (stalno i ponavljajuće razmišljanje o nečemu)
  • Opterećenost oko predviđanja stvari
  • Preterana zabrinutost za fizičko zdravlje
  • Negativna razmišljanja o budućnosti
  • Leteće misli.

Procena i tretman anksioznosti

Postoji nekoliko dijagnostičkih testova i instrumenata kojima se procenjuje nivo anksioznosti kod MS pacijenata.

Oni uključuju:

  1. The Hamilton Anxiety Scale (HAS)
  2. Hospital Anxiety and Depression Scale (HAD)
  3. State Trait Anxiety Inventory (STAI)

Prva dva dijagnostička testa  sadrže 14 stavki i potrebno je oko 7 minuta da se urade. Treći test  uključuje 40 stavki (povezanih sa anskioznošću). Anksiozne osobe obično su svesne svoje anksioznosti, međutim, ukoliko postoji i pridružena depresija, ona ima prednost u lečenju ili njen tretman smanjuje i anksioznost. Često, ako osoba pati od oba poremećaja, potrebno je druga vrsta lekova, kao što  jedan od SSRI koji utiču i na jedno i na drugo.

Smanjivanje anksioznosti zahteva mnogo koraka koji uključuju učenje tehnika za smanjenje stresa.

Ove tehnike podrazumevaju:
– Uklanjanje i menjanje“sve ili ništa“ načina razmišljanja, isto kao i razmišljanja o katastrofi, gde se pojedinac bavi najgorim mogućim ishodima.
– Vežbanje i treniranje različitih sportova, kada je to moguće.
– Prekidanje strahovite zabrinutosti koliko je izvodljivo, „sadašnje-orijentisana“ rešenja, namenjena rešavanju trenutnih situacija.
– Rešavanje problema korak po korak.
– Uklanjanje  osećaja gubitka kontrole, dok je dozvoljeno da se posledice gubitaka prevaziđu kroz žaljenje i ispoljavanje emocija.
– Učenje kako kontrolisati svoje reakcije i smiriti se, gde je dozvoljeno osećati se anksiozno kada je potrebno rešiti određeni problem, ali ne dozvoliti da osećaj anksioznosti postane sveobuhvatan, preplavljujuć i onesposobljavajuć.
– Usmeriti se na područja života gde je moguće  imati kontrolu i njih učiniti prioritetnim.
– Razvijanje duhovih vrednosti, pozitivnog stav takođe je mnogima od pomoći.

Psihoterapija, kako psihodinamska tako i kognitivno-bihejvioralna, uključuje tehnike za smanjivanje stresa, koje mogu biti veoma korisne u borbi protiv anksioznosti. Medikamentna terapija odnosno lekovi su takođe veoma korisni.

Antidepresivi kao što su SSRI (selektivni inhibitori preuzimanja  serotonina), veoma su korisni za mnoge pacijente. Specifična terapija anksioznosti uključuje sedative i anksiolitike, ali njihova primena mora biti u ograničenom vremenskom periodu jer usled dugotrajne upotrebe može doći do razvoja zavisnosti i tolerancije.

U potrazi za odgovarajućim terapeutom, mogli biste da pitate terapeuta sledeća pitanja:

  1. Da li imate iskustva u radu sa anksioznošću kod MS pacijenata?
  2. Koju vrstu terapije primenjujete? (kognitivno-bihejvioralna, kognitivna terapija, psihodinamska terapija, grupna terapija itd.)
  3. Da li radite i sa parterima i članovima porodica pacijenata?
  4. Kakav stav imate o uzimanju lekova koji se koriste u tretmanu anksioznosti?

Ova pitanja mogu biti od pomoći prilikom pronalaska pravog terapeuta za vas.