MS Blog

Medicinska marihuana

Kanabinoidi (THC) nisu efikasni kao terapija koja modifikuje tok bolesti kod MS-a, niti smanjuju medijatore zapaljenja i aktivaciju imunih T ćelija. Isto tako, nema dokaza da utiču na progresiju bolesti i redukciju relapsa.

Dve studije nam to prikazuju: CUPID i CAMS

Mada, kao što smo i ranije naveli, mogu biti efikasni u terapiji spasticiteta.

Marihuana je legalizovana u 29 država i koristi je preko milijardu ljudi sa invaliditetom u svetu. Zbog svega toga, potrebno je ispitati njenu efikasnost i sigurnost u terapiji.

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/30456993?dopt=Abstract

MS Blog

Neuroplasticitet

Neuroplasticitet je termin koji se odnosi na sposobnost mozga da se izmeni i reorganizuje (preoblikuje) fizički i funkcionalno u toku života. To se dešava usled uticaja okoline, ponašanja, mišljenja, kao i zbog emocija.

Koncept neuroplasticiteta nije nov i pominje se još početkom 19. veka. Novija izučavanja pokazala su da je količina bele mase kod ljudi promenljiva u zavisnosti od duševnih (mentalnih) iskustava ili usled nekog oboljenja. Takodje, menja se i unutar mozga istog čoveka, ako takva osoba uči ili vežba neku veštinu, na primer, sviranje klavira. I mada je neosporno da su neuroni sive mase ključni za duševne ili fizičke aktivnosti, delovanje bele mase je od velike važnosti za to kako ljudi unapredjuju svoje umne i društvene veštine. To nam daje odgovor zašto neke osobe, naročito starije, teže uče.

Čovek se radja sa malo ili nimalo mijelina. Ova masa se stvara dok mozak sazreva, pa može da se kaže da je količina mijelina srazmerna stepenu razvoja mozga. A mozak se razvija korišćenjem. Na nekim mestima u mozgu mijelin je postavljen u potpunosti tek oko 25. ili 30. godine života. Kako rastemo „mijelinizacija“ napreduje od zadnje strane mozga prema čeonoj. Čeoni delovi
mozga su mesta gde se odigrava poslednje oslojavanje mijelinom. Ovi delovi su odgovorni za složenije razmišljanje, planiranje i rasudjivanje – sposobnosti koje stičemo tokom života, iskustvom.

Smatra se da se obnova funkcije zasniva na fenomenima kao što su grananje aksona i preoblikovanje neuronskih veza. Ispitivanja su pokazala da je kapacitet obnove najveći neposredno nakon oštećenja. Promena je uglavnom ograničena na one situacije u kojima je mozak “raspoložen” za promenu. Što ste više motivisani, spremni na akciju, uključeni, mozak luči supstance potrebne kako bi se on promenio i promena će biti veća . Međutim, ako niste fokusirani, do promene sigurno neće doći. 

Ono što se menja u mozgu jeste jačanje veza između neurona koji su povezani. Što se više nešto vežba, više se te veze jačaju. Plasticitet mozga je dvosmerna ulica. Jednako je lako doći do promena koje će pogoršati pamćenje i fizičke i mentalne sposobnosti, kao što je lako i poboljšati iste.

Zbog svega ovoga, veoma je bitno da pacijenti oboleli od MS-a redovno vežbaju i bave se intelektualnim radom kao što su čitanje i učenje.

MS PRIČA

Konstantin, Isidora i Sava

Borba za bolju budućnost

Za MS sam prvi put čula na času biologije u osnovnoj školi. Kada sam drugi put čula naziv ovog oboljenja, ono se odnosilo na mene i moje tegobe.

Nisam znala ništa o ovoj bolesti. Bila sam prestrašena jer joj je ime zvučalo strašno i jer nisam mogla da vidim crte lica svog muža i bebe. Moj prvi relaps se odigrao decembra 2017. godine uoči praznika. Dok sam primala pulsnu terapiju moj muž je intezivno čitao o ovom oboljenju uglavnom na stranicama stranih zemalja, koje su ipak u svom sagledavanju uvek  pominjale određenu vrstu dostupne terapije.

Konstantin i Isidora Ana

Teško je opisati sva osećanja koja su mi se javljala u toku procesa prihvatanja ovog problema. Imam 26 godina i na trećoj sam godini doktorskih studija književnosti. Uz to sam dobila divnog sina Konstantina samo 9 meseci pre relapsa. Osećala sam se nemoćno i bezizlazno jer se vid vraćao polako, a o budućim prognozama niko ništa nije mogao da mi kaže.

Plašilo me je da neću moći da budem dobra majka svom detetu, kao i da neću moći da uživam u profesiji koju zaista mnogo volim. Čim sam se malo oporavila od prvog relapsa, počela sam da koristim suplemente, da korigujem ishranu i da učim kako da smanjim stres na poslu.

Ipak, drugi relaps mi se javio ponovo u maju mesecu (2018), ovaj put manifestujući se zamućenjem vida na levom oku. Sada sam bila pripremljena za sve što sledi, a suprug i moja porodica su se trudili da mi pruže podršku, što je više moguće. Nastavili smo i dalje da se raspitujemo o proceduri za dobitak terapije i o prevencijama protiv pogoršanja. Navikli smo da se nekad osećam suviše umorno i da je glavobolja čest nezvan gost. Moj muž je i dalje neumorno čitao o MS-u, iako sam ja vrlo često skeptično odbijala da slušam kako se lečenje sprovodi u drugim zemljama, znajući da je kod nas situacija mnogo teža.

MS platformu Srbije sam otkrila slučajno i po prvi put sam osetila veliku nadu za budućnost. Videla sam da postoje ljudi koji žele da se bore za naše lečenje i naš normalan život. Polažem veliku nadu u zajednicu ljudi koji su oboleli od MS-a, njihove porodice i lekare, koji udruženi mogu da prošire svest o ovom oboljenju i skrenu pažnju na potrebne terapije.

Nadam se da ću moći da vodim život u kome ću uživati u svojoj porodici i knjigama, u kom se neću osećati izolovano i neshvaćeno. Preostaje nam borba za ono što volimo.

Isidora Ana Stambolić

MS Blog

Siponimod za SPMS

EXPAND III faza studije

Pošto trenutno ne postoji efikasna terapija za SPMS, ova studija je uradjena da pokaže efekat siponimoda.

Siponimod pripada istoj grupi lekova kao i fingolimod (Gilenya) i deluje tako sto se vezuje za specifični sfingozin 1-fosfat receptor (S1P). S1P se nalazi na površini T i B imunih ćelija. Vezujući se za S1P receptor, siponimod sprečava aktivaciju B i (CD4+ i CD8+) T ćelija, čime i njihovu ulogu u oštećenju CNS-a.

Efikasnost i sigurnost siponimoda kod SPMS je ispitana u multicentričnoj, randomiziranoj, duplo-slepoj i placebo kontrolisanoj EXPAND kliničkoj studiji.
Rezultati studije pokazuju da je siponimod postigao primarni cilj, smanjenje rizika progresije – 3 meseca za 21% i 6 meseci za 26% u odnosu na placebo grupu.
MRI je pokazao smanjenu stopu gubitka moždane mase za 23% i smanjenje volumena T2 lezija za 80%  tokom 12 i 24 meseca.

Siponimod smanjuje rizik progresije kod SPMS i verovatno će biti korisna terapija za ovu fazu bolesti.


https://www.thelancet.com/journals/lancet/article/PIIS0140-6736(18)30475-6/fulltext
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/29576505

MS Blog

Istraživanje CHANGE-MS

Istraživanje CHANGE-MS (intravenska administracija GNbAC1 tokom 48 nedelja); kliničko ispitivanje koje procenjuje efikasnost HERV-W Env antagonista GNbAC1 kod multiple skleroze je predstavljeno na 34-om ECTRIMSU nedavno održanom u Berlinu.

Aktivacija humanih endogenih retvrovirusa (HERVs), uobičajeno prisutnih ali neaktivnih u ljudskom genomu, je mogući uzrok oštećenja mijelina kod MS-a. Njihova aktivacija dovodi do sinteze pHERV-envelope proteina (pHERV-Env). pHERV-Env može izazvati hroničnu inflamaciju koja otežava glijalnim ćelijama produkciju mijelina. Takodje je nadjen u MS lezijama.

GNbAC1 antitelo je napravljeno tako da specifično cilja i vezuje se za pHERV-Env, onemogućavajući mu da pokrene imuni odgovor, blokira inflamaciju i potencijalno olakšava remijelinizaciju.

U studiji koja je sprovedena tokom 48 nedelja, GNbAC1 je pokazao, prema prihvaćenim markerima, smanjenje neurodegeneracije u odnosu na placebo grupu. 
Takodje je zapažena značajna redukcija broja T1 hipointenzivnih lezija (>/= 3mm), kao i relativno smanjenje atrofije CNS-a (ukupne moždane mase, cerebralni cortex i thalamus).

MTR (magnetization transfer ratio), kao mera gubitka mijelinskih vlakana, je primetno očuvana u svim moždanim regijama, ukazujući na protekciju mijelina.


Rezultati 2b faze ove studije pokazuju neuroprotektivan efekat GNbAC1. 
On bi mogao biti korišćen kao samostalan, kod progresivne multiple skleroze bez aktivne inflamacije, kao i zajedno sa postojećim anti-inflamatornim lekovima. 

http://www.professionalabstracts.com/ectrims2018/iplanner/#/presentation/859
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/19697163
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4623301/
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/26857492
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/25392325