MS PRIČA

Molim državu da nam pomogne u ovom plesu za život

Andrea sa svojim kučićima

Moje ime je Andrea, i ispričaću vam svoju priču. Imala sam 29 godina, planove za čitav život: uspešnu karijeru, čoveka za kog sam planirala da se udam i sa kim sam planirala zajednički život. Sve kockice su bile složene, a onda se za 1 sekund sve raspalo, više ništa nije bilo na svom mestu. Moj mir i stabilnost je zamenio strah i neizvesnost.

Prva godina moje bolesti bila je žestoka – 4 napada bolesti. Kada je doktorka izgovorila ” Andrea, imate multiplu sklerozu “, bila sam u šoku.

Daljeg razgovora se ni ne sećam. Izašla sam iz ordinacije i sela na klupu. Pitala sam se kako to da saopštim svojim bližnjima, a da im ne srušim svet. Kako da mojoj majci i ocu saopštim? Rekla sam im i srušila i njihov svet. Drugi napad mog ” tihog ubice ” je bio strašan. Tada sam shvatila sa čim se zapravo borim. Hodala sam, a nisam osećala da hodam. Stezalo me je oko struka i oko grudi tako jako da sam ostajala bez daha. Ruke me nisu slušale, nisam mogla da se obučem, da se potpišem, da držim čašu vode.

Andrein potpis za vreme i nakon relapsa

Nisam mogla ništa. Bila sam invalid. Plakala sam danima jer je sve išlo previše brzo. Moj ” tihi ubica ” je bio izuzetno aktivan. Ponovo sam otišla kod neurologa i moj svet se tada promenio. Upoznala sam svoju sadašnju doktorku doc. dr Šarlotu Mesaroš. Rekla je da nema mesta panici, jer panika neće pomoći ni meni, a ni njoj da dopre do mene. Umirila me je sa par izuzetno jakih rečenica. Obećala je da će popraviti sve što može i što je u njenoj moći. Verovala sam joj i ona je bila moj general, a ja njen vojnik obučen za borbu. Pomenula je stalnu terapiju i liste čekanja jer Srbija nema lekove za sve pacijente. Leči se samo 10 % pacijenata. Dok ne stignem na red krenule smo sa terapijom preko donacije. Rezultati su bili sjajni. Odlično se osećam, nema nuspojava, mogu da radim punom parom, putujem, družim se, smejem se, i ono što je najbitnije nema napada. Živim život punim plućima. 
Živim život punim plućima do septembra ove godine (2019) kada se donacija završava. Lek koji ja pijem nije na našoj pozitivnoj listi. Ne želim da budem odbačena od svoje države. Želim da svi oboleli dobiju lekove na vreme, jer oni stopiraju bolest.
Izazov je prihvatiti bolest. To je kao da imate lošeg partnera za ples. Moramo paziti da ga ne zgazimo, jer ume da bude baš agresivan. Molim državu da nam pomogne u ovom  plesu za život

1 thought on “Molim državu da nam pomogne u ovom plesu za život”

  1. нажалост србија не даје ништа. Имамо атомску бању где наши који живе у републици српској не плаћају ништа већ република србска плаћа. Стицајем околностима упознала сам тамо мушкарца који је био у колицима а тада је ходао уз помоћ штака

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *