MULTIPLA SKLEROZA

Multipla skleroza bolest kod većine obolelih karakteriše smenjivanje pogoršanja i remisija, različite dužine trajanja (par meseci do više godina) i to je relapsno – remitentna forma MS. Vremenom, bolest poprima progresivni tok, što znači kontinuirano brže ili sporije pogoršanje (sekundarno progresivna forma). Najmanji broj pacijenata od početka ima progresivan tok (primarno progresivna forma).

Bolest je imunološki posredovana, odnosno postoji patološki imuni odgovor na sopstevene delove nervnog tkiva kao što je mijelin, koji je omotač nervnih vlakana i ključan za sprovođenje nervnih impulsa, što je opet osnov normalnog funkcionisanja. Stalna i ponavljana oštećenja mijelina dovode do demijelinizacije, te nervna vlakna – aksoni propadaju, kritičan gubitak aksona dovodi do neuroloških ispada.

Klinička slika zavisi od mesta oštećenja u mozgu i kičmenoj moždini i vrlo je raznovrsna. Tako, pacijenti mogu imati delimičan ili potpun gubitak vida, duple slike, trnjenje ili slabosti ruku ili nogu, otežan hod, zamor, probleme sa mokrenjem, nestabilnost…

Za postavljanje dijagnoze, pored tipične anamneze i neurološkog nalaza, ključan je i pregled magnetnom rezonancom (MR), koji omogućava da se vidi lokalizacija, veličina i aktivnost ovih oštećenja. Pogoršanja se leče visokim dozama kortikosteroida, koji omogućavaju značajno brži i potpuniji oporavak. Svako pogoršanje znači trajan gubitak velikog broja nervnih vlakana, što vremenom dovodi do gubitka različitih funkcija – hoda, ravnoteže, koordinacije pokreta, vida, kontrole sfinktera.

Ukoliko se pacijenti ne leče, na vreme i adekvatnom terapijom, najveći broj njih, za 20 godina pri hodu mora da koristi štap. Ako se neko razboli sa 20 godina, to znači da će sa 40 godina hodati uz pomoć štapa, što je sa stanovišta jedne mlade osobe i njenih bližnjih poražavajuće i neprihvatljivo. To je samo jedan primer invaliditeta, a oni su u multiploj sklerozi brojni i svi podjednako teški i onesposobljavajući.