MS Blog

Neuroplasticitet

Neuroplasticitet je termin koji se odnosi na sposobnost mozga da se izmeni i reorganizuje (preoblikuje) fizički i funkcionalno u toku života. To se dešava usled uticaja okoline, ponašanja, mišljenja, kao i zbog emocija.

Koncept neuroplasticiteta nije nov i pominje se još početkom 19. veka. Novija izučavanja pokazala su da je količina bele mase kod ljudi promenljiva u zavisnosti od duševnih (mentalnih) iskustava ili usled nekog oboljenja. Takodje, menja se i unutar mozga istog čoveka, ako takva osoba uči ili vežba neku veštinu, na primer, sviranje klavira. I mada je neosporno da su neuroni sive mase ključni za duševne ili fizičke aktivnosti, delovanje bele mase je od velike važnosti za to kako ljudi unapredjuju svoje umne i društvene veštine. To nam daje odgovor zašto neke osobe, naročito starije, teže uče.

Čovek se radja sa malo ili nimalo mijelina. Ova masa se stvara dok mozak sazreva, pa može da se kaže da je količina mijelina srazmerna stepenu razvoja mozga. A mozak se razvija korišćenjem. Na nekim mestima u mozgu mijelin je postavljen u potpunosti tek oko 25. ili 30. godine života. Kako rastemo „mijelinizacija“ napreduje od zadnje strane mozga prema čeonoj. Čeoni delovi
mozga su mesta gde se odigrava poslednje oslojavanje mijelinom. Ovi delovi su odgovorni za složenije razmišljanje, planiranje i rasudjivanje – sposobnosti koje stičemo tokom života, iskustvom.

Smatra se da se obnova funkcije zasniva na fenomenima kao što su grananje aksona i preoblikovanje neuronskih veza. Ispitivanja su pokazala da je kapacitet obnove najveći neposredno nakon oštećenja. Promena je uglavnom ograničena na one situacije u kojima je mozak “raspoložen” za promenu. Što ste više motivisani, spremni na akciju, uključeni, mozak luči supstance potrebne kako bi se on promenio i promena će biti veća . Međutim, ako niste fokusirani, do promene sigurno neće doći. 

Ono što se menja u mozgu jeste jačanje veza između neurona koji su povezani. Što se više nešto vežba, više se te veze jačaju. Plasticitet mozga je dvosmerna ulica. Jednako je lako doći do promena koje će pogoršati pamćenje i fizičke i mentalne sposobnosti, kao što je lako i poboljšati iste.

Zbog svega ovoga, veoma je bitno da pacijenti oboleli od MS-a redovno vežbaju i bave se intelektualnim radom kao što su čitanje i učenje.