MS PRIČA

Tog dana se sve promenilo

Maj 2011, završavala sam fakultet. Momak i ja smo uplatili letovanje i jedva sam čekala kraj ispitnog roka. Primetila sam da mi se vid pogoršao, ali sam bila ubeđena da je od preteranog čitanja i spremanja ispita. Pogoršavalo se. Otišla sam kod oftalmologa, provera dioptrije, širenje zenica…ali sve je gore. Uputili su me kod neurologa,posle toga dalje…ispitivanja i testiranja. Letovanje smo otkazali.

Na kraju smo saznali šta mi se dešava.

Tada sam mislila da je to kraj, da nema ničega u budućnosti. Svi planovi su mi u tom trenutku pali u vodu. Jedino što sam radila – plakala, danima.

Posle skoro dva meseca plakanja i žaljenja sebe došla sam na VMA. Upoznala divnu doktorku Draganu Obradovic. Već posle prvog razgovora mi je bilo lakše – saznala sam da postoji terapija!

Čekali smo da krene studija.

Tada sam shvatila da ima nade. 

Ostao mi je jedan ispit – Arapska književnost. Ali nisam mogla da čitam, vid je bio jako loš. Moj momak mi je čitao, a ja slušala. Položila sam – 9 ! I onda sam pomislila da ako sam to uspela, uspeću i ostalo. 

Počela sam ponovo da predajem u školi stranih jezika. Vid se polako vraćao u normalu.

10.aprila 2012 – zvali su me da dođem na VMA  – krećemo sa terapijom! Bila sam presrećna, ali i uplašena. Nisam znala kako ću je podnositi. 

Prvo sam dobijala injekciju svakog četvrtka. Posle sam krenula sa drugačijom vrstom terapije -jednom mesečno sam dolazila na kontrolu i primala lek. 

Trebalo mi je vremena da prihvatim. Ali polako sam prestala da obraćam pažnju. Počela sam da pričam o tome šta mi se dešava , prestala sam da se osećam “kao da nešto nije u redu”.

Zaposlila sam se u firmi,radim u struci – prevodilac sam.

Krenuli smo da planiramo budućnost.

U aprilu 2017.sam se udala za momka koji je uvek bio tu…rame za plakanje, u čitanju ispita….uvek. Terapiju sam prekinula u maju iste godine – planirala sam trudnoću. 

Toliko sam se bojala da neću uspeti – imala sam sreće,  3.marta 2018. rodio se naš sin. Tu sreću ne umem da opišem.

Sada sam presrećna. Znam da uvek treba imati veru u bolje sutra i koračati sigurnim i smirenim korakom sa osmehom na licu ! 

                                                                                                  Olga

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *