Utrnulost

Veoma čest simptom multiple skleroze je utrnulost, često u ekstremitetima ili telu u vidu pojasa. Utrnulost je podeljena u četiri kategorije:

  • Parastezija – osećaj uboda igala, peckanja, zujanja ili puzanja
  • Dizestezija – osećaj žarenja duž nerva; promene u osećaju dodira ili pritiska; bezbolan dodir postaje bolan
  • Hiperpatija – povećana osetljivost na bol
  • Anestezija – potpun gubitak osećaja, uključujući osećaj za dodir, bol ili temperaturu

Prva tri tipa utrnulosti – parastezija, dizestezija i hiperpatija – se često javljaju u različito vreme i u različitom stepenu kod ljudi sa multiplom sklerozom. Četvrti tip, anestezija, retko se može videti kod osoba obolelih od multiple skleroze.

Pomenuti senzorni simptomi su kod većine ljudi prolazne prirode i kao takvi obično indikuju da neće postati stalno prisutni. Često, promene u senzaciji se javljaju duž nekog dela kože ili u određenim regionima, kao što su jedna ili obe šake, ruke ili noge. Za nekoga kome još nije dijagnostikovana multipla skleroze, utrnulost nije nužno pokazatelj bolesti. Veliki broj stanja mogu ga uzrokuju simptome slične utrnulosti. Između ostalog, to mogu biti dijabetes, sindrom karpalnog tunela, zubobolja, problemi sa leđima i vratom, nedostatak vitamina, anemija, čak i nošenje tesne odeće.

Terapija utrnulosti

U slučaju da je izazvana multiplom sklerozom, utrnulost je obično bezazlena, praćena malim bolom ili bezbolna. Lekovi se standarno ne propisuju za ovo stanje, osim kada postane bolno ili praćeno dizestezijom (bol se javlja pri dodiru). Prema nekim osobama sa multiplom sklerozom, posvećivanje pažnje ovom simptomu u većoj meri može zapravo da pogorša osećaj utrnulosti, pa se preporučuje ignorisanje ovog simptoma.

Ukoliko se propisuju lekovi, steroidi (kao što je kortizon) mogu poboljšati ovo stanje tako što smanjuju upalu. Ovo posebno može biti značajno ako je nedostatkom senzitivnosti pogođeno funkcionisanje do te mere gde to utiče na aktivnosti. Uopšteno, steroide je najbolje zaobići kad god je to moguće, kako bi se ostavilo prostora za ozbiljnije medicinske potrebe.

Niacin (jedan od vitamina B kompleksa) ponekad pomaže u smanjenju utrnulosti. Neurontin (gabapentin), Lyrica (pregabalin) i Tegretol (karbamazepin) su lekovi protiv epileptičkih napada koji mogu da se propisuju za kontrolu bolnih žarućih i senzacija sličnih elektičnom šoku. Drugi moderni lekovi pomenute grupe su takođe lekovi izbora. Amitriptyline (amitriptilin) je lek za smirenje i antidepresiv koji može biti od značaja u smanjenju utrnulosti. Spisak njegovih sporednih efekata uključuje pospanost, pa se preporučuje uzimanje ovog leka jedino kada postoji mogućnost odmora ili noću pre odlaska u krevet.

Uprkos postojanju pomenutih lekova, oni se retko propisuju samo za ovo stanje, osim ako su bol ili dizestezija prisutni. Kao i sa drugim simptomima multiple skleroze, doktor bi trebalo da bude obavešten u slučaju postojanja utrnulosti. Razlog ne leži u tome da bi se potvrdilo da utrnulost je pridružena multiploj sklerozi, već da bi se on ili ona odlučili ukoliko žele da preporuče dalja ispitivanja ili tretman.